Top 13: Najbogatije zemlje Frankofone Afrike – Ima li Srbija svoji ekonomski interes u saradnji sa njima?

Afrička razvojna banka (ARB) napravila je rang listu najbogatijih afričkih zemalja prema njihovom bruto domaćem proizvodu (BDP). U svom izvještaju ističe da su najbogatije zemlje Frankofone Afrike ustvari zemlje bogate prirodnim resursima. Većina ovih zemalja ima francuski jezik kao prvi službeni jezik. U periodu od 2012. do 2015. godine, 22 zemlje u kojima se govori francuski jezik ostvarile su u proseku 5,1% godišnji rast. Trenutno najveći ekonomski rast ostvaruje Južna Sahara. Kamerun je imao godišnji rast od 5,6%, Gabon 3,2% , a na Magrebu, Alžir je imao najveći godišnji rast od 3,6%. Srbija ima veliki ekonomski interes od učešća na magrebskim i afričkim tržištima. Da bi se to postiglo, namera je razviti snažno partnerstvo s Alžirom, koje može poslužiti kao ulaz u ove regije.

 

Samit nesvrstanih
Samit nesvrstanih

Kakve istorijske i ekonomske veze ima Srbija sa njima i postoji li danas ekonomski potencijal za saradnju sa njima?

 

Bivša Jugoslavija, kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, imala je odličnu privrednu i naučno-tehničku saradnju sa afričkim kontinentom. Pored toga što postoje odlične istorijske veze sa Jugoslavijom, ovo tržište nije još uvek prezasićeno i veoma je otvoreno za saradnju u mnogim sektorima. Nekadašnje jugoslovenske kompanije su realizovale velike infrastrukturne i industrijske projekte na ovom kontinentu, što predstavlja više nego solidnu bazu za nastavak ekonomske saranje. U ovim zemljama se sa cenjenjem gleda na mnoge kompanije iz Srbije. Između ostalog, Energoprojekt je i danas prepoznatljiva firma u mnogim afričkim državama. Bazirajući se na rang listu Afričke razvojne banke, predstavljamo najbogatije zemlje Frankofone Afrike.

 

1. Alžir

Alžir se nalazi na četvrtom mestu najbogatijih zemlja Afrike sa 170 milijardi $ PDP-a i sa tržištem od 34 miliona stanovnika. Pre svega, ova zemja je bogata naftom i prirodnim gasom i najveći je uvoznik poljoprivrednih proizvoda iz Evrope u Regionu. Iako nije članica Frankofonije ceo poslovni i bankarski sistem uglavnom funkcioniše na francuskom jeziku. Ako se uzmu u obzir tradicionalno dobri bilateralni odnosi i komplementarnost između ekonomija, od svih zemalja Frankofone Afrike, Alžir je zemlja sa najvećim potencijalom za ekonomsku saradnju. Prema podacima ambasade Alžira u Srbiji, ekonomska razmena između dve zemlje intenzivirana je tokom jugoslovenske ere i dostigla je iznos od 400 miliona $ tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Posle prekida ekonomske saradnje zbog ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji i nemira u Alžiru, bilateralni odnosi se obnavljaju sukcesivno od 2000. godine i 2005. su iznosili 16,3 miliona $. Očekuje se da bi međusobna saradnja u narednom periodu mogla dostići između 40 i 50 miliona $. Srbija svoje ekonomsko partnerstvo sa Alžirom smatra okosnicom strategije osnivanja svojih kompanija u Magrebu i Africi. Strukturu izvoza Srbije u Alžir čine transformatori, mašine za preradu hartije, oružje, proizvodi od gume i aluminjuma. Međutim, veliki potencijal postoji pre svega za građevinsku i prehrambenu industriju. Trenutno nekih desetak srpskih kompanija ima ostvarenu saradnju sa alžirskim partnerima u različitim oblastima: građevinarstvo, farmaceutska industrija, elektronika, digitalne i informacione i komunikacione tehnologije.

 

2. Maroko

Kraljevina Maroko je na šestom mestu najbogatijih zemalja Afrike sa 121 milijardom $ BDP-a. Bivša Jugoslavija je godinama iz Maroka uvozila sirove fosfate za potrebe industrije veštačkih đubriva. Danas, potencijal za saradnju postoji u oblasti građevinarstva, farmaceutske industrije, telekomunikacija, grafčke industrije i prehrambene industrije. Srbija u Maroko izvozi medicinsku opremu, proizvode obojene metalurgije, limove, rude cinka, proizvode od drveta itd. Iz Maroka uvozimo smrznutu i konzervisanu morsku ribu, riblje brašno, odeću i razne tekstilne proizvode. Maroko je zainteresovan za investicije u oblasti obnovljivih izvora energije. Nakon nedavnog potpisivanja dva sporazuma o saradnji, otvaraju se razne perspektive ekonomske saradnje između dve zemlje s perspektivnim mogućnostima.

 

3. Demokratska Republika Kongo

DR Kongo, najveća je zemlja u Africi koja govori francuski jezik. Svoju ekonomiju Kongo je utrostručio za 12 godina i sada BDP iznosi 44,73 milijarde $. Ova zemlja je ekstremno bogata prirodnim resursima. Raspolaže sa 2,3 miliona km² prirodnih resursa i 80 miliona ha obradivog zemljišta. Pored toga, vodeći je proizvođač bakra na kontinentu, ima više od 1100 minerala i plemenitih metala, posebno kobalt, cink, zlato, srebro i neobrađene dijamante. Uprkos svojoj političkoj nestabilnosti, Kongo ima potencijala da postane jedna od najbogatijih zemalja Afrike. Veliki potencijal je pre svega u sektoru rudarstva, energetike, turizma, šumarstva i poljoprivrede. Neki od najbogatijih ljudi Afrike su upravo iz Konga. Srbija je u Kongo izvozila kečap, paradajz, obuću, proizvode od gvožđa i čelika. Iz Konga se uvozi zlato, dijamanti, bakar, proizvodi od drveta, sirova ruda i kafa. Ogromni potencijal ekonomske saradnje je nedovoljno iskorišćen.

 

4. Tunis

Republika Tunis je na 12 mestu najbogatiji zemalja Afrike sa 42 milijarde BDP-a. Imajući u vidu komplementarnost privreda između Srbije i Tunisa, bilateralni ekonomski odnosi su daleko ispod mogućnosti. Potencijal saradnje postoji pre svega u sektoru farmaceutske industrije, transportnih sredstava i opreme, proizvoda gumarske industrije, pilećeg mesa i prerađevina, opreme za distribuciju gasa, električnih i telefonskih kablova, sredstava zaštite za industriju i proizvoda papirne industrije. Veliki potencijal saradnje postoji i u poljoprivrednom sektoru. Pored toga, nedavno je potpisan sporazum o vojnoj saradnji koji ima za cilj uspostavljanje saradnje između dve zemlje u oblasti vojne industrije, obuke, vežbe, vojnog zdravlja, vojne istorije i muzeologije kroz razmenu poseta, ekspertiza i programa obuke i vežbi. Obe zemlje su naglasile značaj ovog sporazuma za jačanje, promovisanje i diversifikaciju vojne saradnje, posebno u obavještajnim pitanjima.

 

5. Obala Slonovače

Sa BDP-om od 38,5 milijardi $, Obala Slonovače je druga po veličini ekonomija u zapadnoj Africi. Najveći je proizvođač i izvoznik kakaa i drugi najveći proizvođač indijskog oraha u svetu. Iako je zemlja prošla kroz dugu vojno-političku krizu i bila pogođena padom svetskih cena kakaa za 35%, ekonomija se oporavlja i očekuje se da će doživeti treći najveći rast u svetu, iza Etiopije i Mjanmara. Obala Slonovače je i zemlja sa snažnim turističkim potencijalom, koju su vlasti do sada slabo iskoristile. Međutim, od 2012. godine, planira se poboljšanje ove privredne grane. Na žalost, Srbija nema neku značajnu saradnju sa ovom zemljom iako postoji ogroman potencijal.

 

6. Kamerun

Zahvaljujući značajnom naporu u proizvodnji bogatstva, vlasti su uspele da ojačaju ekonomsku strukturu zemlje oko diversifikacije ekonomskih i finansijskih aktivnosti. Vodeća ekonomska sila u centralnoj Africi, Kamerun je pokrenuo razvoj globalnih razmena, a BDP dostigao 32,6 milijardi $. Kamerunska ekonomija i dalje je otporna na pad cena sirove nafte. Izvoz Srbije 2012. godin iznosio je 1,4 miliona evra, a uvoz 500.000 evra.

 

7. Senegal

Senegal je postigao stabilan napredak u poboljšanju svog ekonomskog položaja sa BDP-om od 17 milijardi $. Vođen uglavnom poljoprivredom i industrijskim sektorom, ekonomski rast je nedavno ubrzan i dostigao je 6,5% u 2016. i 2017. godini. Senegal ima jednu od najuspješnijih ekonomija u podsaharskoj Africi, zahvaljujući poboljšanoj konkurentnosti, pravovremenom napretku u strukturnim reformama i povoljnom međunarodnom okruženju. Bilateralni odnosi između Senegala i Srbije potpuno su nerazvijeni. Međutim, ukoliko se uzmu u obzir nekadašnje istorijske veze mogućnosti su ogromne, posebno u ekonomskom domenu.

 

8. Gabon

Peti najveći proizvođač nafte u Africi, Gabon je u poslednjoj deceniji zabeležio snažan ekonomski rast koji je posebno obeležen proizvodnjom nafte i mangana i dostigao BDP od 16,2 milijarde $. Naftni sektor čini 80% izvoza, 45% BDP-a i 60% budžetskih prihoda. Sa 268 000 km² i 85% teritorije pokrivene šumama, zemlja ponovo pokreće svoj razvoj. Jugoslavija je uspostavila bliske odnose sa ovom zemljom, ali posle dugogodišnjih prekida saradnje, Srbija je tek nedavno obnovila bilateralne odnose. Izvoz u Gabon u 2018. godini je iznosio 2 246 000 evra, a uvoz 44 000 evra.

 

9. Mauricijus

Mauricijus, ostrvo od 1,3 miliona, ima ekonomiju koja raste umerenim ali stabilnim tempom, uglavnom u skladu sa svojim proizvodnim potencijalom. U 2016. godini rast BDP-a je bio 3,8% i iznosio je 14,4 milijarde $. Ovaj učinak se uglavnom može pripisati tercijarnom sektoru. Poseban ekonomski bum, zemlja je doživela zahvaljujući finansijskim uslugama i turizmu, ali i telekomunikacijama, nekretninama i trgovini na malo. U 2015. godini naš izvoz je bio 70.000 evra, a uvoz 323.000 evra.

 

10. Burkina Faso

Iako je važila za jednu od najsiromašnijih zemalja na svetu, Burkina Faso je doživela snažan oporavak u 2017. godini. Uz dinamičnost ekstraktivne industrije, postaknutu ulaskom u proizvodnju novih industrijskih rudnika i javnih investicija, ova zemlja je dostigla stopu rasta od 8,4% i BDP od 14,2 milijarde $. Porast proizvodnje žitarica i delimičan oporavak cena zlata i pamuka osiguravaju kontinuitet u ekonomskom napredku Burkine Faso. U 2018. godini izvoz Srbije je iznosio 4 miliona $, dok je uvoz iznosio 7 000 $.

 

11. Mali

BDP ove države je 13 milijardi $, a rast primarnog sektora porastao je za 7,6% u 2016. godini. Što je najvažnije, vidljiv je i pad stope siromaštva u poslednje vreme zahvaljujući dobrim poljoprivrednim prinosima i povoljnim padavinama. Poljoprivreda i usluge, što je izuzetno važno za ovu zemlju, uspešno su prevazišle sigurnosnu nestabilnost. Tercijarni sektor je potvrdio svoju robusnost zahvaljujući obnovljenoj dinamici telekomunikacija. Trgovinska razmena je nerazvijena i u 2017. godini izvoz je iznosio svega 30.000 evra, dok je uvoz bio 50 000 evra. Na vojno-bezbednosnom planu takođe postoji neki vid saradnje. Naime, na osnovu poziva EU, Srbija je poslala  tim za obuku malijskih snaga bezbednosti, sanitetski tim za evakuaciju vazdušnim putem i sanitetski kadar za popunu nemačke bolnice. Iz perioda SFRJ postoje brojni potpisani bilateralni sporazumi, a Mali danas Srbiju smatra nastavljačem Jugoslavije.

 

12. Benin

Ova država od 10,1 milion stanovnika spada u najnerazvijenije zemlje sveta. Međutim, BDP je dostigao rast od 5,84 % u 2017. godini, u poređenju od 4,0% u 2016. i sada iznosi 10,4 milijarde $. Polovina BDP-a je od tercijarnog sektora, a udeo poljoprivrede je oko 25%. Vlada ove zemlje je postavila ambiciozni plan razvoja koji se sastoji od 45 vodećih projekata, a cilj je poboljšanje produktivnosti i uslova života stanovništva. Neke veće poslovne saradnje sa ovom zemljom gotovo i da nema. Naš izvoz u 2017. iznosio je 158 000 $, dok je uvoz izostao.

 

13. Madagaskar

Ekonomija ove zemlje se postepeno oporavlja i srednjoročni izgledi su ohrabrujući. U 2016. godini ekonomska aktivnost bila je vođena širenjem tercijarnog sektora, aktivnostima javnih radova i oporavkom primarnog sektora, uz pomoć povoljnih vremenskih uslova i rasta cena vanilije. Zahvaljujući većem prilivu direktnih investicija, kontrolom inflacije ojačana je makroekonomska stabilnost zemlje. BDP Madagaskara iznosi 10,3 milijarde $. Naš izvoz u 2015. godini iznosio je 62.000 EUR, dok je uvoz iznosio 206.000 EUR.

 

Trenutno u Africi srpske kompanije koje posluju uspešno su NELT i Galeb. One su dokaz, da pored nekadašnje « stare slave » građevinske industrije, i danas imamo kompanije koje uspešno posluju u ovim zemljama. Kompanija NELT započela je svoje poslovanje u Angoli 2010. godine i proširila je svoje poslovanje i na ostale zemlje regiona. Zahvaljujući ovoj kompaniji na afričkim policama mogu da se nađu proizvodi Neoplanta, koja je članica NELT grupe i to su prvi mesni proizvodi iz Srbije na tržištu Podsaharske Afrike. Podsaharska Afrika je ogromno i pretežno uvozno zavisno tržište koje obuhvata 49 zemlje sa milijardu stanovnika. Takođe, treba dodati da se afričkim privrednicima, putem ekonomske saradnje sa Srbijom, otvara mogućnost da plasiraju svoje proizvode na tržišta EU i Rusije.

 

U ove zemlje Srbija je najviše izvezla cigarete, hartiju, karton, transportere, delove i pribor za mašine, mašine za pakovanje i zavijanje, pneumatske gume, vatreno oružje i slične naprave, lekove i ostalo. Najveći potencijal saradnje je u poljoprivredi, građevinarstvu, infrastrukturi, mašinskoj industriji i ekologiji. U 2016. godini Srbija je najviše izvozila u Mauritaniju,  Keniju, Nigeriju, Ekvatorijalnu Gvineju, Angolu, Ganu, JAR i Gabon, a uvozila iz Nigerije, JAR, Gane, Obale Slonovače, Eritreje, Ugande, Mozambika, Kenije i Zimbabvea.

0 komentara na "Top 13: Najbogatije zemlje Frankofone Afrike – Ima li Srbija svoji ekonomski interes u saradnji sa njima?"

Ostavite komentar

Votre adresse de messagerie ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *

Website © Deboxd.
Aller à la barre d’outils