Novi talas poskupljenja u studentskim menzama opteretio studente
Novi talas poskupljenja u studentskim menzama u Beogradu dodatno je opteretio studente, naročito one na samofinansiranju. Troškovi studiranja u glavnom gradu konstantno rastu. Mnogi mladi ljudi odustaju od visokog obrazovanja, a broj upisanih studenata opada iz godine u godinu. Kakvu poruku država šalje mladima?
Povećanje cena u menzama
Poskupljenja 2022. godine već su pogodila studente Univerziteta u Beogradu. Ove godine dočekala su ih nova povećanja cena. Trenutno, cena obroka za budžetske studente iznosi 56 dinara za doručak, 120 dinara za ručak i 90 dinara za večeru. Ukupno je to 266 dinara dnevno za tri obroka. Nasuprot tome, samofinansirajući studenti plaćaju 1.020 dinara dnevno za iste obroke – 190 dinara za doručak, 450 dinara za ručak i 380 dinara za večeru. Na mesečnom nivou, trošak za tri obroka dnevno za budžetskog studenta iznosi 7.980 dinara, dok je za samofinansirajuće studente ta cifra čak 30.600 dinara.
Troškovi dodatnih usluga
Pored ovih poskupljenja, povećane su i cene izdavanja kartica i žetona za menzu. Kartica sada košta 3.000 dinara, dok žeton iznosi 1.000 dinara. Uprkos svemu tome, stipendije i studentski krediti nisu povećani od 2022. godine. Oni i dalje iznose 13.000 dinara mesečno i dostupni su isključivo budžetskim studentima.
Uporedna analiza
Za razliku od Srbije, cene obroka u studentskim menzama u Hrvatskoj su iste od 2013. godine. One su manje od jednog evra po obroku zahvaljujući državnim subvencijama. Uz to, prosečna plata u Hrvatskoj je znatno veća nego u Srbiji.
Ekonomski pritisak na studente
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je medijalna neto zarada u Srbiji za avgust 2024. godine iznosila 75.575 dinara. Kada uzmemo u obzir mesečne troškove ishrane po budžetskoj ceni od 7.980 dinara ili 30.600 dinara po ekonomskoj ceni, jasno je zašto su studenti pod velikim ekonomskim pritiskom. Troškovi smeštaja, udžbenika i školarina dodatno otežavaju situaciju. Zbog toga veliki broj mladih odustaje od daljeg obrazovanja.
Podaci i statistika
Prema podacima KOMS-a, 27% mladih u Srbiji prekida svoje obrazovanje zbog nemogućnosti da ga finansiraju. U 2023. godini, prema RZS-u, 61,3% studenata je bilo na samofinansiranju, dok je samo 38,7% upisalo fakultet na budžetu.
Poruka države mladima
Pad broja upisanih studenata je u porastu. Posebno je primetan pad broja upisanih na Univerzitetu u Beogradu. U školskoj 2023/24. godini bilo je 90.152 studenta, dok je 2017/18. godine bilo 100.271 – pad za više od deset hiljada.
Obrazovanje bi trebalo biti javno dobro i pravo svih građana, ali sve više postaje luksuz dostupan manjini. Ako država ne preduzme konkretne korake da obezbedi dostupnost obrazovanja za sve, suočićemo se sa sve većim brojem mladih koji napuštaju zemlju. Amfiteatri će zjapiti prazni.
Podržite nas! Smatramo da je važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa. Podržavajući naš rad individualnim donacijama pomažete nam da ostanemo nezavisni. Sva podrška je dobrodošla!
Izvor:masina.rs
