Studenti Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu predstavili izložbu „Refleksije“ Studenti Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu na studijskom programu Unutrašnja arhitektura, uz podršku Apatinske pivare, realizovali su izložbenu postavku pod nazivom „Refleksije“. Projekat
Servisne informacije
Pribavite sve potrebne servisne informacije koje olakšavaju svakodnevni studentski život, od rasporeda predavanja do administrativnih obavještenja.
Konkurs za prijem novih članova u EKOF Media Group EKOF Media Group, omladinska organizacija, objavila je konkurs za prijem novih članova. Pozivaju se mladi, predani i kreativni pojedinci koji žele
Saveti psihologa za prevazilaženje gubitka motivacije Motivacija nije konstanta – čak i najambiciozniji i najposvećeniji ljudi prolaze kroz trenutke kada im nedostaje entuzijazma i želje za radom. Ponekad to može
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, po četvrti put zaredom, organizuje Sajam studentske stručne prakse u javnoj upravi. Ova manifestacija pruža jedinstvenu priliku studentima državnih univerziteta da steknu praktična iskustva
Na linijama javnog prevoza doći će do izmena zbog izvođenja radova na nekoliko lokacija u gradu. Izmena javnog prevoza zbog radova u Ulici Todora Dukina Tokom izvođenja radova na popravci
Veganski obroci u studentskim menzama: Beograd i Kragujevac Veganska populacija konstantno se širi, a veganski meniji postali su uobičajena pojava. Studenti u Beogradu su se odnedavno izborili kroz ankete i
U svetu koji se ubrzano menja, svaka generacija ima svoje izazove i prilike, a sa njima i posebne veštine koje su ključne za uspeh. Ono što je nekada smatrano samo
Porast broja poseta Tegobe i simptomi iz depresivnog i anksioznog spektra najčešći su razlog obraćanja stručnjacima u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Preko 6.000 poseta godišnje i trend povećanja ukazuju na potrebu studentske populacije za stručnom pomoći i podrškom u oblasti mentalnog zdravlja, kaže Miroslava Vuković, specijalista medicinske psihologije. Uzroci anksioznosti i depresije Anksiozne i depresivne reakcije su često pratilac psihičkog sazrevanja u adolescenciji. Iako su ove reakcije često prolazne, mogu biti izazovne za mladu osobu. Problemi u porodici, nesigurnost i poteškoće u samorealizaciji veoma utiču na samopouzdanje i stvaranje slike o sebi, što može dovesti do anksioznih i depresivnih simptoma. Uticaj alkohola, psihoaktivnih supstanci i interneta Nažalost, malo je mladih koji nisu konzumirali alkohol i psihoaktivne supstance pre početka studija. Zloupotreba ovih supstanci često počinje kao pokušaj uklapanja u vršnjačku grupu. Zavist od interneta i preterano korišćenje društvenih mreža takođe negativno utiče na akademski uspeh i druge sfere života. Različiti problemi i pristupi lečenju Studenti se obraćaju sa različitim problemima i poremećajima. Nakon dijagnoze, pravi se plan lečenja. U slučaju potrebe za kompletnijom dijagnostikom ili terapijom, studenti se upućuju u medicinske ustanove višeg nivoa zdravstvene zaštite. Periodi povećanog stresa Broj studenata koji traže pomoć povećava se u periodu ispitnih rokova, naročito septembarskog i oktobarskog. Stresne situacije mogu dovesti do psihofizičke iscrpljenosti i anksioznosti. Neadekvatna organizacija vremena i učenja takođe doprinosi stresu. Rodne razlike i učestalost problema Devojke se češće obraćaju za pomoć, ali primetan je porast broja mladića koji traže pomoć, što ukazuje na prevazilaženje stereotipa u vezi sa rodnim ulogama. Studenti najčešće traže pomoć zbog problema u odnosima sa roditeljima, emotivnih problema i problema u studiranju. Dan zdravlja studenata Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd je 17. oktobra obeležio Dan zdravlja studenata Univerziteta u Beogradu. Zainteresovanost studenata za skrining potvrdila je veću otvorenost za probleme mentalnog zdravlja. Većina studenata iskazala je prisustvo blagih do umerenih simptoma anksioznosti i depresivnosti. Izvor:politika.rs
Evropski gradovi savršeni za city break putovanja Evropa je dom nekih od najlepših i najraznovrsnijih gradova na svetu, što je čini idealnim kontinentom za kratke gradske odmore, poznate kao city break putovanja. Ovi odmori pružaju priliku da se u nekoliko dana istraže bogata istorija, kultura i arhitektura, a takođe da se uživa u specifičnoj atmosferi koju svaki grad nudi. Lisabon Lisabon je jedan od najstarijih gradova u Evropi. Ima bogatu kulturnu baštinu i šarm koji osvaja posetioce na prvi pogled. Glavni grad Portugala smešten je na sedam brežuljaka. Tramvaj broj 28, koji prolazi kroz živopisne delove grada poput Alfame i Baixe, predstavlja obavezno iskustvo. Ne propustite čuvene pastéis de nata – kremaste kolačiće iz Lisabona. Prag Prag, često nazivan „Zlatnim gradom“, nudi veličanstvenu gotičku arhitekturu i prelepe tornjeve. Grad je idealan za šetnje i uživanje u jedinstvenoj atmosferi srednjovekovne Evrope. Obavezno posetite Karlov most, Praški dvorac i Astronomski sat na Starom gradskom trgu. Amsterdam Amsterdam je poznat po svojim slikovitim kanalima i liberalnom duhu. Vožnja biciklom kroz ulice grada i istraživanje muzeja poput Muzeja Van Goga ili Rijkmuseuma može biti sjajan način da provedete dan. Četvrt Jordaan je poznata po umetničkim galerijama, kafeima i neobičnim buticima. Barselona Barselona spaja more, umetnost i španski način života. Grad nudi kombinaciju srednjovekovne gotičke arhitekture i modernih Gaudijevih remek-dela, poput Sagrade Familije i Parka Guelj. Prošetajte ulicom Las Ramblas i uživajte u tapasu na lokalnim tržnicama. Kopenhagen Kopenhagen odiše udobnošću i šarmom. Posetite Nyhavn, živopisnu luku sa šarenim kućama i brodovima. Grad je poznat po svojim biciklističkim stazama i jednom od najstarijih zabavnih parkova na svetu, Tivoliju. Uživaćete i u vrhunskoj nordijskoj kuhinji. Krakov Krakov je kulturna i istorijska prestonica Poljske. Stari grad je dom jednog od najvećih srednjovekovnih trgova u Evropi. Obližnja rudnika soli Vjelička, pod zaštitom UNESCO-a, jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija. Istražite i poljsku kuhinju u lokalnim restoranima. Dubrovnik Dubrovnik, poznat kao „Biser Jadrana“, idealan je za kratki odmor na moru. Njegove srednjovekovne zidine pružaju pogled na kristalno čisto Jadransko more. Grad je poznat po seriji Game of Thrones. Šetnja zidinama i uživanje u lokalnim jelima čini Dubrovnik savršenom destinacijom. Budimpešta Budimpešta, biser Dunava, poznata je po termalnim kupatilima i veličanstvenoj arhitekturi. Lančani most povezuje Budim i Peštu, dok Ribarska tvrđava i Budimski dvorac pružaju spektakularne poglede. Termalne kupke Szechenyi i Gellért su nezaobilazne za relaksaciju. Rim Rim, večni grad, nudi bogatstvo istorijskih i kulturnih spomenika. Koloseum, Panteon i Forum su neki od najpoznatijih. Prošetajte trgom Navona, bacite novčić u Fontanu di Trevi i uživajte u italijanskoj pici ili pastama u lokalnim trattoria restoranima. Venecija Venecija je grad na vodi, poznat po kanalima, gondolama i veličanstvenim palatama. Trg Svetog Marka i Duždova palata su centralne tačke. Vožnja gondolom kroz Veliki kanal je nezaobilazna atrakcija. Venecija je savršen grad za romantičan city break. Izvor:bizlife.rs
Tribina „Na kafi sa psihologom“: Pandemija usamljenosti među mladima Sve veći broj mladih suočava se sa osećajem izolovanosti i usamljenosti. To može biti štetno po fizičko i mentalno zdravlje. Na tribini „Na kafi sa psihologom“, održanoj na temu „Pandemija usamljenosti: Da li nas samoća ubija?“, rečeno je da je usamljenost globalna pretnja po zdravlje, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Istraživanja pokazuju da su mladi, posebno mladi muškarci, najviše pogođeni usamljenošću. Oni su pogođeni više nego stariji od 75 godina. Psihoterapeutkinja Anja Simonović izjavila je da je usamljenost bliska tema za sve, čak i iskustveno. Ona je naglasila da komunikacija na društvenim mrežama ne znači da se mladi ne osećaju usamljeno. Simonović je dodala da usamljenost ima ozbiljne posledice na fizičko i psihičko zdravlje. Na primer, može dovesti do depresije i anksioznosti. Takođe, istakla je važnost stručne intervencije i uloge medija u destigmatizaciji. Psihoanalitičar Aleksandar Dimitrijević razlikovao je samoću i usamljenost. On je rekao da ljudi mogu uživati u samoći, dok je usamljenost povezana sa tugom. Usamljenost može voditi depresiji, agresivnosti i socijalnoj anksioznosti. Dimitrijević je naglasio važnost direktnog kontakta u komunikaciji. To je ono što nedostaje u virtuelnom svetu. On je ukazao na važnost grupne i individualne psihoterapije, kao i na neophodnost rada u zajednici za očuvanje osećaja pripadnosti. Tribine „Na kafi sa psihologom“ organizuje Hemofarm fondacija, u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz. Ove tribine su deo kampanje za borbu protiv depresije i stigme – „Nesalomivi“. Izvor:bizlife.rs
Load More