Nedavno objavljeno istraživanje analiziralo je nivo depresije širom Evrope kod starijih i mlađih osoba. Francuska se izdvojila sa posebno nepovoljnom slikom. Prema analizi, Francuska je možda imala najviši nivo depresije pre pandemije među evropskim zemljama.
Statistički podaci
Statističko odeljenje francuskog Ministarstva zdravlja i socijalnih poslova (DREES) utvrdilo je da je stopa depresije u Francuskoj pre pandemije iznosila oko 11 odsto. Ovo je najviše u poređenju s ostalim evropskim zemljama. Izveštaj se zasniva na podacima Evropskog zdravstvenog istraživanja (EHIS), koje se sprovodi svakih šest godina i obuhvata oko 300.000 ljudi iz Evropske unije, Norveške, Islanda i Srbije.
Metodologija istraživanja
Ovo je prvi put da je DREES koristio podatke iz ankete iz 2019. godine kako bi procenio depresiju. Prevalencija depresije utvrđena je na osnovu osam pitanja iz Patient Health Questionnaire-a (PHQ). Rezultati dolaze u trenutku kada brojne studije ukazuju na rastuću krizu mentalnog zdravlja poslednjih godina, naročito među mladima u Francuskoj i drugim evropskim zemljama.
Fokus na generacije
Novi izveštaj DREES-a posebno se osvrnuo na mlade od 15 do 24 godine i starije osobe od 70 i više godina. Žoslin Kabos, emeritus istraživač u Laboratoriji za neuronauku Univerziteta Sorbona, izjavila je da relativno visok nivo depresije u Francuskoj može biti posledica „nakupljanja različitih faktora“.
Faktori depresije
Analiza je pokazala da su najviši nivoi depresije zabeleženi u severnim i zapadnim evropskim zemljama. Međutim, depresija je ređa među mlađim osobama u južnim i istočnim evropskim zemljama. Stopa depresije je viša kod starijih osoba u tim regionima. Stope depresije kod starijih bile su iznad 15 odsto u Portugalu, Rumuniji i Hrvatskoj.
Depresija kod mladih
Kod mlađih Evropljana, najviše stope depresije zabeležene su u Danskoj, Švedskoj i Finskoj, a potom u zapadnoevropskim zemljama. Depresija među mladima je bila niža u istočnoj i južnoj Evropi. U zemljama s višim stopama depresije kod mladih, uzročnici su bili društvena izolacija, nezaposlenost ili neuključenost u obrazovni sistem, kao i nivo prihoda.
Izvor:bizlife.rs
