Opada broj upisanih na nastavničke fakultete
Broj studenata koji upisuju nastavničke smerove u oblastima poput hemije, fizike, biologije i matematike značajno je opao u poslednjih deset godina. Ovaj trend najizraženiji je u manjim gradovima, gde već postoji deficit nastavnog kadra. Iako Ministarstvo prosvete nudi stipendije u iznosu od 20.000 dinara mesečno za buduće nastavnike, odziv je i dalje slab.
Porazni podaci o upisu na fakultete
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju ozbiljan pad u broju studenata: 2015. godine, hemiju je upisalo 26 studenata, dok ih je prošle godine bilo samo troje. Fizičari, biolozi i matematičari takođe su u padu, dok je broj zainteresovanih za geografiju smanjen sa 84 na 20 studenata. Slično, interesovanje za studiranje srpskog jezika opalo je sa 111 na 61 studenta.
Plate kao ključan faktor u izboru karijere
Kako ističe dekan Hemijskog fakulteta, Goran Roglić, plate igraju ključnu ulogu u izboru zanimanja. Tokom promocija predavačkih profesija, učenici prvo postavljaju pitanje o visini zarade. Plate u prosveti su niže od onih u drugim sektorima, što smanjuje privlačnost ovih profesija.
Izazovi u manjim sredinama
Direktori škola u manjim mestima suočavaju se sa velikim poteškoćama pri pronalaženju zamena za nastavnike. Mnogi predavači preuzimaju predmete za koje nisu formalno kvalifikovani, što dodatno opterećuje kvalitet obrazovanja. Profesor Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta, smatra da je neophodan društveni konsenzus o značaju obrazovanja.
Predložene mere za povećanje interesovanja
Prošle godine, predstavnici osam fakulteta i Unije prirodno-matematičkih fakulteta predstavili su Ministarstvu prosvete predloge, uključujući dodelu regionalnih stipendija za deficitarne profesije i uvođenje obuke za dvo-predmetne nastavnike. Ipak, i dalje čekaju povratne informacije.
Podrška obrazovanju kao nacionalni prioritet
Profesor Šećerov naglašava da su potrebne dodatne promene u stipendiranju, kao i šira podrška društva kroz medije kako bi se podiglo interesovanje za nastavničke smerove. „Stipendije su važne, ali za opstanak i unapređenje obrazovnog sistema potrebna je podrška celog društva,” zaključuje Šećerov.
Izvor:blic.rs
