“Sto ljudi – sto ćudi”
Izreka “Sto ljudi – sto ćudi” nam od davnina poručuje da je svaki čovek jedinstven sam po sebi. Ali, da bi tih sto ljudi funkcionisalo zajedno u jednom zajedničkom sistemu ili prostoru, oni moraju da pronađu zajednički jezik ili kompromis. Pluralizacija mišljenja je pokretač našeg društva. Naše mišljenje je samo naše, oblikovano jedinstvenim vrednostima i životnim iskustvima. Čovekova prirodna potreba je da bude u pravu, te da se grupiše sa onima koji njegovo mišljenje dele.
Biti u pravu i/ili biti u miru
Mi smo kao vrsta prilično osetljivi na situacije u kojima nismo u pravu, ili u kojima nam neko govori da nismo u pravu. Težimo da stvorimo koherentan, usaglašen pogled na svet kako neka naša ponašanja (ili stavovi) ne bi kod nas izazivali „kognitivnu disonancu“. Kada se to desi, trudimo se da neprijatnost umanjimo – bilo promenom svojih stavova ili, češće, izbegavanjem suočavanja sa argumentima koji nam ne idu u prilog. Dr. Vladimir Mihić, profesor na Odseku za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, navodi da je lakše (ali ne i bolje!) izbegavati dijalog sa osobom koja ima drugačije mišljenje.
Važnost dijaloga
Dijalog nam je neophodan kako bismo iz mnoštva različitih mišljenja izvukli jedno konstruktivno rešenje za obe strane koje imaju potpuno različite stavove. Tanja Todorović, studentkinja doktorskih studija i asistentkinja na Odseku za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dodaje da je za dijalog potrebna otvorenost i spremnost da se iz neutralne pozicije čuje druga strana, bez predrasuda i osuđivanja sagovornika.
Šta se dešava kada se “ne čujemo”?
Gde je granica između konstruktivne razmene mišljenja i ličnog napada na neistomišljenika? Dr. Mihić ističe da je važno usmeriti negativne komentare na ponašanje, a ne na osobu. Diskusija treba da ide ka suočavanju mišljenja, a ne ličnim napadima, jer lični napadi ne mogu dovesti do zadovoljavajućeg rešenja.
Prvi korak ka uspostavljanju dijaloga
Ubediti sagovornika da nas ne percipira kao neprijatelja nego kao neistomišljenika koji uvažava tuđe stavove, iako se ne slaže uvek sa njima, ključ je za rešavanje konflikata. Razumevanje pozicija druge strane je nužno za uspostavljanje dijaloga i rešavanje problema.
Dijalog i kompromis
Ukoliko nijedna strana ne ulazi u dijalog sa uverenjem da je kompromis moguć, postavlja se pitanje čemu taj dijalog. Dr. Mihić naglašava da je pronalaženje kompromisa neophodno za rešenje zajedničkog problema, uz poštovanje početnih pozicija svih strana u konfliktu. Tanja Todorović dodaje da dijalog nema smisla ukoliko jedna strana stalno popušta, a druga nastoji da nametne svoju istinu.
Obnova dijaloga u poodmakloj fazi sukoba
Pomirenje je moguće samo ako su obe strane spremne da postignu kompromis. Ukoliko jedna strana stalno trpi i daje, sukob je nužan i mora doći do radikalizacije odnosa.
Kontekst aktuelnih protesta
U trenutku pisanja ovog teksta, svi fakulteti i univerziteti u Republici Srbiji su u blokadi. Studenti, zajedno sa većim delom svojih profesora, protestuju, a njima se pridružio i veliki broj srednjoškolaca, kao i slobodnih građana. Dana 22. decembra 2024. godine u Beogradu (Slavija) održan je protest, na kojem se okupilo oko 100.000 građana, čime je postao najveći protest ikad održan u Srbiji. Sve informacije o zahtevima i aktuelnostima studentskih protesta mogu se pronaći na zvaničnom Instagram profilu studenti_u_blokadi.
Izvor:infostud.com
