Lifestyle

Pobedite tremu pred ispit u deset koraka!

Sigurno ste se do sada više puta susreli sa onim poznatim osećajem u stomaku koji se javlja pred neki važan događaj, a najčešće u stresnim situacijama. Trema se često definiše kao strah od negativnog ishoda, a ono što je interesantno jeste da taj strah upravo može doprineti lošijim rezultatima. Kako se onda osloboditi treme, pretvoriti je u pokretač i okrenuti situaciju u svoju korist?

Evo kako da prevaziđete tremu i postignete vrhunske rezultate:

  1. Pripremite se na vreme – Planirajte učenje unapred i postavite realna očekivanja. Organizujte svoje vreme tako da imate dovoljno prostora za pripremu i odmor.
  2. Mentalna priprema – Razmislite o važnosti ispita i svojim daljim koracima. Ako se pripremite mentalno za sve moguće ishode, trema će biti manja.
  3. Pozitivna trema – Prilagodite osećaj treme tako što ćete ga povezati sa uspešnim situacijama iz prošlosti. Posmatrajte ispit kao priliku za predstavljanje svog znanja.
  4. Savladajte gradivo – Ako osećate da niste u potpunosti spremni, fokusirajte se na ključne tačke i nemojte se previše opterećivati. Pomirite se sa mogućim ishodom i iskoristite priliku za vežbu.
  5. Samopouzdanje – Radite na sticanju samopouzdanja postavljanjem malih ciljeva i vežbanjem pred ogledalom. Samopouzdanje će vam pomoći da izgledate smireno i kompetentno.
  6. Simulacije ispita – Vežbajte sa kolegama ili snimite sebe kako odgovarate na pitanja. Ovo vam može pomoći da se naviknete na izlaganje i eliminirate poštapalice.
  7. Organizujte učenje – Napravite plan učenja koji uključuje dovoljno vremena za pripremu, ponavljanje i odmor. Poslednjeg dana pre ispita fokusirajte se na finalno ponavljanje i relaksaciju.
  8. Opustite se – Pripremite lagan obrok, odaberite udobnu odeću, i posvetite se aktivnostima koje vas opuštaju. Vežbe disanja ili kratki treninzi mogu pomoći u smanjenju stresa.
  9. Zdravlje i energija – Osigurajte da ste naspavani, pojedite zdrav doručak pre ispita i ponesite osveženje poput voća ili čokoladice.
  10. Nagradite sebe – Nakon uspešnog polaženja ispita, učinite nešto lepo za sebe. Relaksirajte se uz omiljenu knjigu, seriju ili bilo šta što vas usrećuje.

Nadamo se da će vam ovi saveti pomoći!

 

Izvor: studentskizivot.com

Shares:

Related Posts

Lifestyle

Studenti traže pomoć psihologa zbog anksioznosti i depresije

Porast broja poseta Tegobe i simptomi iz depresivnog i anksioznog spektra najčešći su razlog obraćanja stručnjacima u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Preko 6.000 poseta godišnje i trend povećanja ukazuju na potrebu studentske populacije za stručnom pomoći i podrškom u oblasti mentalnog zdravlja, kaže Miroslava Vuković, specijalista medicinske psihologije. Uzroci anksioznosti i depresije Anksiozne i depresivne reakcije su često pratilac psihičkog sazrevanja u adolescenciji. Iako su ove reakcije često prolazne, mogu biti izazovne za mladu osobu. Problemi u porodici, nesigurnost i poteškoće u samorealizaciji veoma utiču na samopouzdanje i stvaranje slike o sebi, što može dovesti do anksioznih i depresivnih simptoma. Uticaj alkohola, psihoaktivnih supstanci i interneta Nažalost, malo je mladih koji nisu konzumirali alkohol i psihoaktivne supstance pre početka studija. Zloupotreba ovih supstanci često počinje kao pokušaj uklapanja u vršnjačku grupu. Zavist od interneta i preterano korišćenje društvenih mreža takođe negativno utiče na akademski uspeh i druge sfere života. Različiti problemi i pristupi lečenju Studenti se obraćaju sa različitim problemima i poremećajima. Nakon dijagnoze, pravi se plan lečenja. U slučaju potrebe za kompletnijom dijagnostikom ili terapijom, studenti se upućuju u medicinske ustanove višeg nivoa zdravstvene zaštite. Periodi povećanog stresa Broj studenata koji traže pomoć povećava se u periodu ispitnih rokova, naročito septembarskog i oktobarskog. Stresne situacije mogu dovesti do psihofizičke iscrpljenosti i anksioznosti. Neadekvatna organizacija vremena i učenja takođe doprinosi stresu. Rodne razlike i učestalost problema Devojke se češće obraćaju za pomoć, ali primetan je porast broja mladića koji traže pomoć, što ukazuje na prevazilaženje stereotipa u vezi sa rodnim ulogama. Studenti najčešće traže pomoć zbog problema u odnosima sa roditeljima, emotivnih problema i problema u studiranju. Dan zdravlja studenata Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd je 17. oktobra obeležio Dan zdravlja studenata Univerziteta u Beogradu. Zainteresovanost studenata za skrining potvrdila je veću otvorenost za probleme mentalnog zdravlja. Većina studenata iskazala je prisustvo blagih do umerenih simptoma anksioznosti i depresivnosti. Izvor:politika.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *