Lifestyle

Pametne naočare ili alat za špijuniranje? Studenti eksperimentom otkrili mračnu stranu ove tehnologije

Studenti sa Harvarda, AnhPhu Nguyen i Caine Ardayfio, sproveli su eksperiment koji otkriva zabrinjavajuće aspekte korišćenja pametnih naočara. Koristili su Metine Ray-Ban naočare sa kamerom i tehnologijom za prepoznavanje lica. Tako su identifikovali nepoznate osobe i prikupili njihove lične podatke, poput imena, adresa i zanimanja, bez pristanka.

Ovaj eksperiment, pod nazivom I-XRAY, pokazuje koliko opasna može biti upotreba tehnologije u vezi sa privatnošću. Pametne naočare snimaju video, koji se zatim strimuje na Instagram. Veštačka inteligencija analizira lica sa videa i pretražuje internet u potrazi za informacijama. Tehnologija PimEyes, tražilica za prepoznavanje lica, igra ključnu ulogu u procesu.

Iako studenti ne planiraju da javno objave alat, eksperimenti poput ovoga pokazuju koliko su ovakve tehnologije bliske našoj svakodnevici. Pametne naočare, koje razvijaju tehnološki giganti poput Meta i Apple, mogu postati uobičajene zamene za pametne telefone. Ipak, napredak tehnologije nosi i ozbiljne pretnje po privatnost.

Opasnosti tehnološkog napretka

Brzi napredak tehnologije često nadmašuje zakonske regulative. Zato je važno razmisliti o etičkim granicama korišćenja ovih uređaja. Pametne naočare donose pogodnosti, ali i rizik od zloupotrebe podataka. Ova inovacija nas podseća koliko je važno da zaštitimo privatnost u digitalnom dobu.

Shares:

Related Posts

Lifestyle

Usamljenost štetna po fizičko i mentalno zdravlje: Na udaru sve veći broj mladih i starija populacija

Tribina „Na kafi sa psihologom“: Pandemija usamljenosti među mladima Sve veći broj mladih suočava se sa osećajem izolovanosti i usamljenosti. To može biti štetno po fizičko i mentalno zdravlje. Na tribini „Na kafi sa psihologom“, održanoj na temu „Pandemija usamljenosti: Da li nas samoća ubija?“, rečeno je da je usamljenost globalna pretnja po zdravlje, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Istraživanja pokazuju da su mladi, posebno mladi muškarci, najviše pogođeni usamljenošću. Oni su pogođeni više nego stariji od 75 godina. Psihoterapeutkinja Anja Simonović izjavila je da je usamljenost bliska tema za sve, čak i iskustveno. Ona je naglasila da komunikacija na društvenim mrežama ne znači da se mladi ne osećaju usamljeno. Simonović je dodala da usamljenost ima ozbiljne posledice na fizičko i psihičko zdravlje. Na primer, može dovesti do depresije i anksioznosti. Takođe, istakla je važnost stručne intervencije i uloge medija u destigmatizaciji. Psihoanalitičar Aleksandar Dimitrijević razlikovao je samoću i usamljenost. On je rekao da ljudi mogu uživati u samoći, dok je usamljenost povezana sa tugom. Usamljenost može voditi depresiji, agresivnosti i socijalnoj anksioznosti. Dimitrijević je naglasio važnost direktnog kontakta u komunikaciji. To je ono što nedostaje u virtuelnom svetu. On je ukazao na važnost grupne i individualne psihoterapije, kao i na neophodnost rada u zajednici za očuvanje osećaja pripadnosti. Tribine „Na kafi sa psihologom“ organizuje Hemofarm fondacija, u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz. Ove tribine su deo kampanje za borbu protiv depresije i stigme – „Nesalomivi“. Izvor:bizlife.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *